У складу са чл. 62. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања, подносим
ПРИМЕДБЕ НА ПРОСТОРНИ ПЛАН ГРАДА НИША
Одредбама члана 50. Закона о планирању и изградњи, поред осталог, прописано је да се излагање планског документа на јавни увид врши после извршене стручне контроле, а да се излагање планског документа на јавни увид оглашава у дневном и локалном листу и траје 30 дана од дана оглашавања, као и да се о излагању планског документа на јавни увид стара орган јединице локалне самоуправе надлежан за послове просторног и урбанистичког планирања (став 1);
Градска управа за планирање и изградњу, као носилац израде, огласила је дана 10.11.2025. године у дневном листу „Српски телеграф“ излагање на јавни увид Нацрт Просторног плана Града Ниша. Приликом оглашавања нацрта Просторног плана у средствима информисања направљен је пропуст тако што излагање планског документа на јавни увид није оглашен и у локалном листу (већ само у дневном листу), иако је неспорно да на територији Града Ниша постоји локални лист тј. недељник "Народне новине". Оглашавање нацрта Просторног плана и у дневном и у локалном листу, омогућава и да остала јавност, а не само јавност којима је доступан дневни лист, била информисана о времену и месту одржавања јавне расправе, а свим заинтересованим лицима би било омогућено да изврше увид у нацрт планског документа и поднесу примедбе на исти. На тај начин, надлежни орган је поступио супротно члану 50. Закона о планирању и изградњи, што чини поступак доношења оспореног плана несагласним са Законом, а што је потврђено Одлуком Уставног суда Србије, Уо. 175/15 од 18. 4. 2019. године.
Даље, одребом члана 33. Закона о планирању и изградњи, поред осталог, прописано је да документи просторног и урбанистичког планирања морају бити усклађени, тако да плански документ нижег хијерархијског реда мора бити у складу са планским документом вишег хијерархијског реда (став 1), да плански документи морају бити у складу са Просторним планом Републике Србије (став 2) и да на регионални просторни план за подручје аутономне покрајине, регионални просторни план за подручје града Београда, просторни план јединице локалне самоуправе и генерални урбанистички план после јавног увида, прибавља се сагласност Главног републичког урбанисте, у погледу усклађености тих планова са планским документима вишег хијерархијског реда, овим законом и прописима донетим на основу овог закона, у року који не може бити дужи од 30 дана од дана пријема захтева за давање сагласности (став 3).
Наиме, Република Србија нема важећи Просторни план односно Просторни план Р.С. од 2010. до 2020. године је истекао а нови Просторни план Р.С. од 2021. до 2035. године није донет. Другим речима, Просторни план Р.С. је оквир у чијим границама се ЈЛС мора кретати приликом доношења свог просторног плана. Самим тим ЈЛС није ни могла да прибави сагласност Главног републичког урбанисте у погледу усклађености са планским документима вишег хијерархијског реда, Закона о планирању и изградњи и прописима донетим на основу овог закона. Тотално је нелогично да ЈЛС доноси свој просторни план, а да на републичком нивоу није донет оквир који ЈЛС мора поштовати и чије непоштовање повлачи санкције у виду поништавања.
Увидом у Нацрт просторног плана града Ниша у поглављу II Планска решења и пропозиције просторног развоја, одељак 2.4. Минералне сировине, на страни 40, наведено је да планско опредељење јесте одрживо коришћење металичних и неметаличних минералних сировина на територији Просторног плана, које ће се усклађивати са општом концепцијом коришћења минералних ресурса Републике Србије.
Такође се наводи да ће се коришћење и заштита минералних сировина спроводити, поред осталог, на следеће начине: утврђивање потенцијалности подручја у циљу истраживања појава и лежишта минералних сировина (металичне и неметаличне минералне сировине, енергетске минералне сировине и термалне воде); ревитализација технолошких процеса у експлоатацији и преради минералних сировина и реконструкција постојеће застареле опреме; минимизирање техногеног отпада и његове трансформације у техногену сировину која се може искористити даље у одговарајућем производном процесу; санирање деградираних и загађених површина око постојећих експлоатација и тежња ка развоју пројеката који минимално угрожавају животну средину, применом тзв. „зеленог инжењерства“ и „технологије без или са минимумом отпадака“ и дугорочна стратегија давања истражних права и, првенствено, концесија за истраживање и експлоатацију минералних сировина.
Према наводу на страни 40 на простору који је обухваћен предметним планом, Министарство рударства и енергетике, Сектор за геологију и рударство одобрило је истражно поље: бакар, злато – локалитет Студена на територији општине Нишка Бања и Бела Паланка и апликанте за истраживање: бакар, сребро – локалитет Копајска река на територији града Ниша и општине Сврљиг, који су графички приказани на Рефералној карти 3 - Туризам и заштита простора.
Наведено истражно поље на локалитету Студена на Рефералној карти 3 - Туризам и заштита простора приказано је шрафураном зоном, која захвата значајну површину и укључује насеља Банцарево, Доња и Горња Студена. Зона истражног поља на локалитету Студена преклапа се са каптажом изворишта Студена и зоном непосредне санитарне заштите (зона I), а у великој мери и са ужом (зона II) и широм зоном (зона III) санитарне заштите изворишта, што је у супротности са Правилником о начину одређивања и одржавања зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања ("Сл. гласник РС", бр. 92/2008) и поглављем III Правила уређења и грађења, одељак 1.7. Правила уређења и мере заштите изворишта водоснабдевања Нацрта плана.
У поглављу III, одељак 1.7., на стр. 128, у складу са поменутим Правилником, наведен је начин формирања зона санитарне заштите изворишта подземних вода само за издан у порозној средини међузрнског типа. Начин формирања зона санитарне заштите изворишта подземних вода мора бити наведен и за издан у порозној средини карстно-пукотинског типа, обзиром да највећи број изворишта за водоснабдевање на територији обухваћеној Нацртом плана, чине карстна врела (Студена, Крупац, Мокра, Дивљана, Љуберађа, Пештер, Топлик). Са аспекта локација истражних или експлоатационих поља минералних сировина, али и свих других активности у зони санитарне заштите, веома је важно навести да у порозној средини карстно-пукотинског типа, када је подземна вода са слободним нивоом и када је водоносна средина покривена повлатним заштитним слојем који умањује утицај загађивача са површине терена, зона III обухвата цело сливно подручје и да се код издани у порозној средини карстно-пукотинског типа ограђује и понор, вртача, расед и други карстни облик у оквиру зоне III у који вода непосредно понире и на који се примењују заштитне мере као за зону I.
Такође су, у складу са поменутим Правилником, наведени услови и мере за одржавање зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања. За све три зоне санитарне заштите изворишта важи да се у зони не могу градити или употребљавати објекти и постројења, користити земљиште или вршити друге делатности, ако то угрожава здравствену исправност воде на изворишту и то, поред осталог: трајно подземно и надземно складиштење опасних материја и материја које се не смеју директно или индиректно уносити у воде; производња, превоз и манипулисање опасним материјама и материјама које се не смеју директно или индиректно уносити у воде; експлоатација нафте, гаса, радиоактивних материја, угља и минералних сировина; површински и подповршински радови, минирање тла, продор у слој који застире подземну воду и одстрањивање слоја који застире водоносни слој, осим ако ти радови нису у функцији водоснабдевања, а за зону I и постављање уређаја, складиштење опреме и обављање делатности који нису у функцији водоснабдевања.
Било какви истражни радови или експлоатација минералних сировина су у директној супротности са наведеним условима и мерама за одржавање зона санитарне заштите изворишта водоснабдевања, посебно за издани у порозној средини карстно-пукотинског типа, каквих је, као што је већ речено велики број на територији обухваћеној Нацртом плана, али и шире на целом сливу реке Нишаве. Падавине у виду кише и снега, представљају главни вид прихрањивања подземних вода карстних система, па било какве људске интервенције на сливу, који може да буде и велике површине, зависно од топографије слива и карстног хидрогеолошког система, представља потенцијалну опасност за подземне воде карстног система. У том смислу, било истражни радови, било радови на експлоатацији минералних сировина, посебно продукти и нуспродукти технолошких процеса, техногени отпад и деградиране и загађене површине око експлоатација, представљају веома велику опасност за деградацију издани у порозној средини карстно-пукотинског типа и карстног врела како са аспекта издашности, тако и са аспекта квалитета воде.
Имајући ово у виду, било какви истражни радови у зони изворишта Студена могли би да имају несагледиве последице на издашност и квалитет воде са овог изворишта, које се одликује малим колебањем издашности, што је редак случај са крашким врелима, због чега је веома важно за водоснабдевање града Ниша.
Такође, обзиром да је у сливу реке Нишаве геолошка грађа терена веома разноврсна, а тектонски склоп веома сложен, са великим уделом карстних целина и великим бројем карстних врела која се користе за водоснабдевање Ниша, Пирота, Беле Паланке и других насеља у сливу реке Нишаве, било какви истражни радови или експлоатација минералних сировина у зони карстних целина могли би да имају несагледиве последице на сложен геолошки и тектонски склоп слива реке Нишаве, као и на структуру карстних пукотина и правце токова воде, капацитет и квалитет воде карстних врела и да изазову велике проблеме са водоснабдевањем.
Имајући у виду уопштена и неадекватна тумачења понуђених решења истраживања и експлоатације минералних сировина у Нацрту плана и могуће издавање дозвола за истраживања и експлоатације на основу таквих тумачења, што би могло да доведе до далекосежних негативних последица на водоснабдевање не само града Ниша и насеља обухваћених Нацртом плана, већ и осталих насеља у сливу реке Нишаве, животну средину и квалитет живота грађана на овом подручју, захтевамо забрану давања било каквих истражних права и концесија за истраживање и експлоатацију минералних сировина у зони карстних целина на територији обухваћеној Нацртом плана.
